Садашња техничка школа води порекло од занатске школе, основане 1882. године, где су ученици после праксе учили неколико основних предмета. Школовање је трајало три године. Са мало промењеним наставним планом и програмом школа наставља рад и након Првог светског рат. Средња техничка школа основана је 1929. и у почетку имала је само грађевински одсек, а нешто касније отвара се и машински одсек. Школа се налазила на Футошком путу, данас Виша техничка школа. Школовање је трајалo четири године.
Поред стручних предмета у школи су се изучавали и опште образовни предмети. На крају сваке школске године извођена је пракса у трајању од две недеље.На крају четвртог разреда полагала се матура, израдом стручног рада који се бранио пред комисијом.После Другог светског рата 1945. године школа наставља рад али у згради данашње Економске школе у центру града. Следеће године грађевински и машински одсек се одвајају у две посебне школе.
Грађевинска школа остаје у истој згради. У школи постаје грађевински,архитектонски и хидротехнички одсек. Нова зграда грађевинске школе – данашња у Гагариновој улици изграђена је 1943. године. Занатска школа после рата често мења локације, на крају је од 1964. смештена у згради у улици Браће Рибникара. Добија назив школа мешовитих заната у привреди и касније је додато име Ђорђе Зличић по народном хероју.
У њој се изучавају занати различитих профила: грађевински, машински, електро, прехрамбени, графички, дрвопрерађивачки и услужне делатности. После реформе школства 1977. године формиран је центар за образовање „Јован Вукановић“ са две јединице: школа за заједничко образовање „ Петар Петровић Његош“и школа за усмерено образовање „4-јули“. Ово школовање је било у трајању од две године (9. и 10. разред ) и усмерено образовање. После нове реформе 1983. године школа почиње да се зове Средњошколски центар грађевинске, геодетске, графичке, дрвопрерађивачке, текстилне и кожарске струке „Јован Вукановић“ са два објекта у Гагариновој и Браће Рибникара улици.
1995. године школа мења назив у Техничка школа „Јован Вукановић“, а данашње име школе је „Милева Марић Ајнштајн“. Поред имена школа мења и изглед јер надоградња школе у Гагариновој почиње2005. и траје годину дана. Наредне године отворена је свечана сала, највећа у средњим школама у Новом Саду. Објекат у улици Браће Рибникара надограђен је 2012. године, а у дворишту школе саграђен је и спортски терен.
Највећа средња школа у Србији, техничка школа „Милева Марић-Ајнштајн„ у Новом Саду је реконструкцијом и надоградњом добила више од 1200 нових квадратних метара, у којима се одвија стручна кабинетска настава.
Аутор текста:
проф. Горан Јовичић
Оставите одговор